Upoznajte Srbiju
Da li ste znali?
Srbija, ili zvanično – Republika Srbija – kontinentalna je država која se nalazi u Južnoj Evropi i većim delom zahvata Balkansko poluostrvo, a manjim Panonsku niziju. Srbija se na severu graniči sa Mađarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na istoku sa Bugarskom, na jugu sa Republikom Makedonijom, na jugozapadu sa Albanijom i Crnom Gorom, a na zapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom (entitetom Republika Srpska).
Glavni grad je Beograd i on predstavlja administrativno i ekonomsko središte države. Prva naselja na teritoriji Beograda datiraju još iz praistorijske Vinče, 4.800 godina pre nove ere. Sam Beograd su osnovali Kelti u 3. veku pre n.e, pre nego što je postao rimsko naselje Singidunum. Slovensko ime: „Beligrad” (slov. Bjelgrad) prvi put je zabeleženo 878. godine, u čemu je sadržan utisak izgleda tadašnje tvrđave. Beograd je glavni grad Srbije još od 1405. godine i bio je prestonica raznih južnoslovenskih država od 1918. pa do 2003, kao i Srbije i Crne Gore od 2003, pa sve do raspada državne zajednice 2006. godine. Grad leži na ušću Save u Dunav, u centralnom delu Srbije, gde se Panonska nizija sudara sa Balkanskim poluostrvom. Beograd je takođe i središte srpske kulture, obrazovanja i nauke. Zbog toga što se nalazi na mestu koje je oduvek bilo od strateškog značaja, oko grada su vođene bitke u 115 ratova i bio je razaran do temelja 44 puta. On danas predstavlja jedan od najvećih turističkih centara u jugoistočnoj Evropi, koji zbog svojih istorijskih i kulturnih tekovina, kao i zbog velikog broja dnevnih, ali i noćnih manifestacija, različitih kulturno-zabavnih i drugih programa, koji traju tokom cele godine, okuplja ogroman broj posetilaca iz celog sveta.
Dakle, Srbija se nalazi na Balkanu – regionu jugoistočne Evrope (оkо 75% teritorije) i u Panonskoj niziji – regionu Srednje Evrope (оko 25% teritorije). No, geografski, a i klimatski, jednim delom se ubraja i u mediteranske zemlje. Severni deo Republike zauzima ravnica, a najveći deo teritorije Srbije zauzimaju planine, koje čine planinsku regiju.
Planinska regija Srbije se proteže od Panonskog pobrđa na severu do do granice sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom, na jugu. Od zapada ka istoku proteže se od granice sa Bosnom i Hercegovinom, do granice sa Bugarskom. Ona obuhvata više od 130 planina. Mnoge od njih predstavljaju vazdušne banje i najveća odmarališta, koje se od onih “standardnih” banja razlikuju u dodatku još jednog lekovitog faktora, na one uobičajene (termomineralne vode, lekovito blato i gas), a to je vazduh, koji je izrazito blagotvoran za respiratorne puteve. Susretanje različitih vazdušnih klima, velika godišnja insolacija, izostanak aerozagađivača, visoka koncentracija jona i ozona u vazduhu, malo padavina i magle, blaga leta i zime, čine ove planine pravim ekološkim oazama, koje biste morali posetiti. Među njima se nalaze Zlatibor, Zlatar, Rudnik, Maljen (Divčibare), i druge planine. Takođe, preko zime ova odmarališta pretvaraju se u najveće ski-centre u regionu, a pored pomenutih, tu bi svoje mesto zauzeli i Kopaonik, Stara planina, Crni vrh, kao i mnoge druge planine.
Srbijom protiče 75 reka duzih od 50 km, medju koje se ubrajaju: Dunav, Tisa, Sava, Velika Morava, Drina i druge, koje preko godine ugoste mnoštvo različitih manifestacija i turista iz svih krajeva sveta. Bilo da su u pitanju krstarenja gracioznim Dunavom i Savom, splavarenje ili kajak avanture na divljoj i pitomoj, brzoj i sporoj, neukrotivoj i poslušnoj, vijugavoj i ravnoj Drini, kao i brojne drugi događaji na ovim, ali i drugim rekama Srbije, jedno je izvesno – bićete očarani svime onim što imaju da ponude! Banje i lečilišta predstavljaju veliki potencijal Srbije. One obiluju izvorima mineralne vode, kako hladne tako i tople. Lekoviti gas i lekovito blato upotpunjuju banjsko bogatstvo Srbije. Preko 1000 izvorišta i na njima preko 50 banja, učinili su banjski turizam u Srbiji jednom od najrazvijenijih turističkih grana. Blagodeti srpskih banja poznate su od davnina. Vrnjačka banja, Sokobanja, Niška banja, Mataruška Banja, Vrujci, Banja Koviljača kao i mnoge druge, oporaviće vaše telo i duh i zauzeće mesto u vašem srcu za sva vremena. U Republici Srbiji postoji 5 nacionalnih parkova, takozvanih – veličanstvenih 5: Kopaonik, Tara, Šar-planina, Fruška gora, Đerdap, i svi oni su uključeni u Evropsku federaciju nacionalnih parkova – EUROPARC.U Srbiji je izdvojenо i zakonom zaštićeno оkо 463 rezervata i prirodnih dobara, najviše specijalnih i strogih, koji svojom lepotom, neukrotivim duhom, bogatom florom i faunom oduzimaju dah.
Srbija je takođe i domaćin velikom broju festivala i manifestacija, među kojima su i Exit festival, jedan od najvećih evropskih i svetskih muzičkih festivala, koji okuplja DJ-eve i izvođače iz celog sveta, Beogradski festival piva (beer fest), koji svim posetiocima pruža mogućnost da uživaju u dobroj muzici i nastupima domaćih i stranih grupa i izvođača uz široku ponudu alkoholnih pića najpoznatijih svetskih brendova u oblasti proizvodnje piva, Sabor trubača – Guča festival, najveći festival trubačke muzike širom planete, gde su zastupljene i druge tradicionalne vrednosti, kao što su tradicionalne pesme, igre i nošnje regiona Dragačeva i Zapadne Srbije, kao i mnoge druge manifestacije i događaji. Takođe, tu je i beogradski noćni život, koji je nadaleko poznat i koji vam neće dopustiti da se vratite kući bez mnoštva utisaka, novih poznanstava, iskustava i priča.
Više o svemu ovome, kao i o Srbiji u celini, možete saznati na sledećim stranicama:
Početna
Beograd nocu link, whatever
Beograd
Kopaonik
Najveći planinski masiv u Srbiji, koji pleni svojom lepotom i neukrotivošću, na čiji pogled i dodir nećete ostati ravnodušni.
Više o Kopaoniku
Ova 80 km duga i na jednom delu 40 km široka planina ima još jedno ime – “Sunčana planina” – koje je dobila zbog 200 sunčanih dana koje uživa godišnje. Zahvaljujući preko 160 dana koje provodi pod snežnim pokrivačem, razvijenom turističkom centru, savremenim hotelima, 24 ski-lifta i preko 70km skijaških staza, Kopaonik je najpopularniji ski-centar u Srbiji. Jedan deo ovog nacionalnog parka proglašen je zaštićenom zonom jer po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije, i zato, pored skijaša, privlači i veliki broj ljubitelja prirode. Ovo je i više nego dovoljno da biste i vi posetili ovaj planinski biser i uživali u njegovim nesagledivim livadama, gustim zimzelenim šumama i vrhovima sa kojih se mogu videti Stara planina i Šar-planina.
Tara
Bez sumnje jedno od najlepših mesta ne samo u Srbiji već i na čitavom svetu, koje će u vama probuditi najrazličitija osećanja i čijim čarima nećete odoleti.
Više o Tari
Šar-planina
Planinski gorostas koji se izdiže iznad južne granice Srbije, kao njen vekovni čuvar, i koji osim ogromnog broja narazličitijih biljnih i životinjskih vrsta, verno pazi i na tajne srpske istorije i kulture.
Više o Šar-planini
Šar-planina nalazi se na samom jugu Srbije. Nacionalni park obuhvata opštine Kačanik, Uroševac, Prizren, Štrpce I Suva Reka. Šar planina je ime dobila po šarenilu, odnosno po velikom broju biljnih vrsta koje na njoj rastu. Sa oko 2000 vrsta biljaka od kojih je čak 20% endemično, što čini oko polovinu ukupne srpske flore i oko 15 % evropske, nacionalni park Šar planina istinski je primer netaknute prirode koja odiše iskonskom lepotom. Dodajte tome preko 200 vrsta ptica, mnoštvo životinjskih vrsta i 147 vrsta dnevnog leptira neizrecive lepote (po čemu je Šar planina prva u Evropi) i shvatićete zašto je Šar planina jedno od najznačajnijih zaštićenih ekoloških područija na Balkanu. Nacionalni park Šar planina obiluje bogatim kulturno-istorijskim nasleđem koje nosi poseban značaj za srpski identitet i istoriju. Srednjovekovna utvrđenja, naselja i mostovi, kao što su manastir Svetog Petra Koriškog iz XIII veka, kao i manastir Svetih Arhangela iz XV veka i još preko 30 srednjevekovnih manastira i crkava, kao i priroda neopisive lepote učiniće vaš boravak ovde nezaboravnim. Ski centar Brezovica je poznati zimski centar na severozapadnoj strani Šar planine. Na Brezovici se sneg zadržava i do 280 dana u godini i ovaj ski centar se smatra centrom koji ima najbolje, najduže i najviše staze i terene u Evropi. Za vas imamo samo jedno pitanje – šta čekate?
Dunav?
Sokobanja
Poznata turistička odrednica za rekreativni, а posebno banjski turizam, koja se nalazi između veličanstvenih Karpatskih i balkanskih planina, neprikosnovenih i večitih čuvara – Rtnja i Ozrena.
Više o Sokobanji
Nalazi se na visini od 400 m nadmorske visine. Kroz Sokobanju protiče reka Sokobanjska Moravica. Za Sokobanju se vezuju i Lepterija, prelepo izletilište koje se nalazi uz Sokobanjsku Moravicu, i čuveni srednjevekovni grad – Soko Grad. U blizini banje nalazi se vodopad Ripaljka, koji je periodičan i visok је 20-ak metara. Sokobanja je zbog svoje idealne nadmorske visine, položaja banje, ruže vetrova i velike koncentracije negativnih jona (anjona) u vazduhu, najbolji turističko-zdravstveni centar u Srbiji i regionu. Za Sokobanju se spravom može reći da je gospodar banjskog turizma u Srbiji i da je srpska kraljica turizma. Najčistiji vazduh, netaknuta priroda, kvalitetne termalne vode, mnoštvo parkova, kvalitetni i iskusni lekari, visoko kvalifikuju Soko Banju kod lečenja najrazličitijih oboljenja respiratornih puteva, gde se ubrajaju astma, bronhitis, kao i sve druge vrste plućnih bolesti, ali i kod reumatskih oboljenja, nervnih oboljenja, a posebno se preporučuje za odmor i rekreaciju. U 99% slučajeva astme kod dece, Sokobanja je uspešno leči, a starijim osobama ublažava tegobe i produžava život. Lečenje u Sokobanji se obavlja u specijalizovanim ustanovama kao što je Specijalna bolnica Sokobanja, Prirodno lečilište Banjica i Specijalna bolnica Ozrena u zavisnosti od vrste bolesti, Soko Banja sama po sebi je dovoljna da se pacijent leči i bez terapija, uz više šetnje. U svom oruženju, Soko Banja ima dosta netaknute prirodne lepote i mnoštvo lepih izletišta kao što su Kalinovica na Ozrenu, izvor reke Moravice (Vrelo), Barukdžije, Sesalačka pećina, Vrmdžansko jezero i grad i sl. Turizmom se Sokobanja bavi punih 180 godina a u zadnjih desetak godina se razvija velikom brzinom zbog priliva zdravog kapitala i izgradnjom akva parka i wellness centra, tako da pored zdravstenog turizma sa stopostotnim uspehom u lečenju Soko Banja ima i rekreativno komercijalni turizam. Smeštaj u hotelima, privatnim vilama i apartmanima, banja pod Ozrenom beleži iz godine u godinu veliki porast broja noćenja po jednoj turističkoj sezoni. Privatni smeštaj u Sokobanji je uredjen na visokom nivou tako da može da udovolji i najzahtevnijem gostu, a ljubaznost sokobanjskih meštana učiniće da Vaš odmor ne prođe bez lepih uspomena. Sokobanja je poznata i po manifestaciji „Prva harmonika“, tradicionalnom takmičenju harmonikaša koje se održava svake godine krajem avgusta. U ponudi za vas imamo apartmane, vile za odmor, sobe i stanove, a na vama je samo da se odlučite na to da posetite ovo divno odmaralište i odmorite i obnovite duh i telo.
Specijalni rezervat prirode Uvac
Spoj nestvarnih meandara koje je priroda isklesala na najčudotvorniji način i prelepih boja kristalno čiste vode jezera Uvac, brzo će vas omađijati. Zaboravite na probleme, uživajte u zvucima prirode i prepustite se čarima netaknutog prirodnog kraljevstva
Više o specijalnom rezervatu prirode Uvac
Specijalni rezervat “Uvac” je zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Centralnu morfološku celinu rezervata predstavlja kanjonska dolina reke Uvac sa dolinom njenih pritoka. Jedinstveni zagrljaj prirode, prožimanje vode i kopna koje ih okružuje, kratak je opis tri prelepa jezera: Uvačkog, Zlatarkog i Radoinjskog. Nastala su delimičnim potapanjem doline moćne planinske reke Uvac i izgradnjom tri brane. Reka Uvac prirodna je južna granica Zlatibora, koja izvire jugoistočno od planine Jadovnik i predstavlja glavnu pritoku Lima. Posebnu draž rezervatu daje najveći kompleks pećina na tlu Srbije, koje su brojne i po veličini variraju od potkapina do najvećeg do sada poznatog pećinskog sistema u Srbiji – Ušačkog pećinskog sistema (6.185m) – koji čine dve pećine i jedna jama, čiji su kanali međusobno povezani. Specijalni rezervat prirode “Uvac” izdvaja prisustvo 104 vrste ptica, pri čemu najveću atrakciju rezervata predstavlja beloglavi sup, retka vrsta orla lešinara impozantne veličine i raspona krila do 3m. Nepristupačni kanjon reke bio je idealna prirodna brana koja je dovela do izgradnje brojnih manastira među kojima su i manastir Uvac i manastir Dubrava. Ovde se može pronaći i maestralni suri orao, takođe retka i ugrožena grabljivica, kao i planinski puzgavac, buljina i vodomar. U pećinama odmara veliki broj slepih miševa, a zanimljivo je i prisustvo velikog broja vidri, vrste sisara koja se nalazi na Evropskoj crvenoj listi. Klisura je okružena šumama omorike i breze, a na bujnim livadama može se naći oko 50 vrsta lekovitih biljaka. Jedino što još trebate znati je da je najbolje vreme za posetu posle maja, kada veći deo rezervata olista i sve čari prirode zablistaju punim sjajem. Očekujemo vas!
Exit?
Fruška Gora
Između Dunava i Save, na površini od preko 80 km, prostiru se prelepi pejzaži neizrecive lepote nekadašnjeg ostrva Panonskog mora – Fruške gore.
Više o Fruškoj gori
Pored mirnih naselja, livada i jezera, Frušku goru takođe krase guste šume koje naseljavaju jeleni, divlje svinje i druga divljač. Upravo zbog ovoga, Fruška gora je savšena i za one koji žele da se opuste u prirodi i za one koji žele da se oprobaju u planinarenju, biciklizmu, i drugim aktivnostima na otvorenom. Fruška gora poseduje i veoma plodno zemljište zbog čega njena šumovita prostranstva često bivaju zamenjena vinogradima, pašnjacima i voćnjacima. Ono po čemu je Fruška gora nadaleko poznata i po čemu je dobila nadimak “srpska Sveta gora” su pravoslavni manastiri sagrađeni u XV i XVI veku. Na Fruškoj gori je izgrađeno 35 pravoslavnih manastira, od kojih je sačuvano 17, dok su dva manastira nastala u skorije vreme. Dakle, ukoliko želite da provedete prijatan vikend u prirodnom okruženju sa porodicom, kampujete sa društvom ili samo uživate u prelepoj prirodi, na raspolaganju su vam brojna fruškogorska izletišta, poput Lipovače, Iriškog venca, Brankovca, Andrevlja, Kraljevog izvora i drugih, koja će vas ostaviti bez daha, tako da vam preporučujemo da ih posetite i sami se uverite u to!
Sava?
Vrnjačka Banja
Vrnjačka Banja je najstarija i najpoznatija banjska turistička destinacija u Srbiji. Zbog njene lepote zovu je i Kraljica srpskog turizma, a zašto je Vrnjačka Banja oduvek bila privlačna i voljena od strane turista, zašto se pamte i prepričavaju odmori u njoj? Zašto je Vrnjačka Banja ona u koju se gosti uvek vraćaju? To ćemo prepustiti vama da otkrijete
Više o Vrnjačkoj Banji
Na osnovu pronađenih arheoloških materijala, moglo se zaključiti da su vrnjačke mineralne vode korišćene još u antičkom dobu, a na vrnjačkom toplom mineralnom izvoru Rimljani su izgradili lečilište Aquae Orcinae, koje su posećivali legionari i aristokratija. Do danas su očuvani ostaci bazena i termi iz antičkog perioda. Vrnjačka Banja je privredni, politički i kulturni centar opštine sa ukupno 14 naselja na prostoru od oko 240km2. Zavisno od položaja pojedinih delova naselja nadmorska visina se kreće od 220 do preko 300 metara. Sa juga, istoka i zapada banja je zaklonjena gracioznom planinom Goč i njenim ograncima, dok je sa severa zaštićena vencem Gledićkih planina, pa tako nije izložena jakim vetrovima. Uže planinsko područje Vrnjačke Banje, sa planinom Goč, deo je velelepnog šumsko-planinskog kompleksa Kopaonika, koje predstavlja zaleđe Vrnjačke Banje i prostire se prema jugu. Ogromno šumsko prostranstvo od stotine hiljada hektara dočarava šumsko-planinski ambijent ovog prelepog mesta. Čitavo šire planinsko turističko područje banje izrezbareno je zelenim kotlinama kroz koje protiču kristalni planinski potočići i rečice, na svom putu ka Zapadnoj Moravi. Raznovrsnost lekovitih voda, planina Goč sa svojim nepreglednim šumama i rečicama, Vrnjački park sa stoletnim stablima, priroda u svom punom sjaju i blaga klima samo su neke od stvari koje će vam ukrasti srce. Topli i hladni mineralni izvori koji prožimaju Vrnjačku banju, u sprezi sa savremenom medicinom, leče obolenja organa za varenje, šećernu bolest, obolenja bubrega i mokraćnih puteva, kardio-vaskularne bolesti. Zbog blagotvornih dejstava mineralne vode, Vrnjačka banja i njeni izvori preporučuju se i zdravim osobama radi vitalnosti i dužeg životnog veka. Gostoprimstvo Vrnjčana, dobrih, blagih i nenametljivo srdačnih ljudi će učiniti da ne poželite da pođete kući. Vrnjačka Banja ima na raspolaganju i više bazena, i na taj način pruža još izuzetniji i prijatniji odmor i relaksaciju za svoje turiste. Tu su otvoreni i zatvoreni bazeni, koji pružaju prijatan boravak i u periodu hladnog vremena. Karneval u ovom mestu je još jedna od atrakcija i vodeća manifestacija u Srbiji, koja okupi preko 200.000 posetilaca. Održava se u julu mesecu i najčešće traje nedelju dana. U tom periodu gosti mogu uživati u velikom broju najčarobnijih maskenbala, festivala, koncerata, predstava, sportskih događaja i mnogim drugim atrakcijama. Velika medjunarodna karnevalska povorka je centralni događaj karnevala, gde karnevalske grupe iz celog sveta garantuju odličan provod i mnoštvo uspomena. Preporučujemo vam da požurite sa rezervacijama, jer Vrnjačka Banja iz godine u godinu ima sve više posetilaca, jer se dobar glas o odmoru i provodu u njoj nezadrživo širi.
Vlasinsko jezero
Jezero koje toliko odiše duhom da ne dozvoljava čak ni svojim ostrvima da ostanu mirna. Ukoliko vam smetaju beskrajno plavetnilo i nepregledne zelene površine, koje pružaju mogućnosti najrazličitijih vidova zabave i rekreacije, onda ovo jezero definitivno trebate izbegavati
Više o Vlasinskom jezeru
Vlasinsko jezero је akumulaciono jezero, koje leži na jugoistoku Srbije sa površinom od 15 km² i dubinom do 22 m. Jezero se nalazi na području opštine Surdulica. Pozicionirano je na 1.204 m (srednji nivo) nadmorske visine, a na obalama jezera smeštena su tri predivna sela, čiji će meštani, svojim duhom i gostoprimstvom, kupiti vaše srce: Vlasina Okruglica, Vlasina Rid i Vlasina Stojkovićeva. Vlasinsko jezero je obrazovano u posleratnom razdoblju 1949-1954. godine. To je najveće veštačko planinsko jezero u Srbiji i jezero koje je na najvišoj nadmorskoj visini na našim prostorima. Ima nekoliko zaliva koji su pogodni za plaže, sportove na vodi i smeštaj čamaca, kao i sve druge vidove rekreacije. Najveći zaliv je Biljanin zaliv. Poluostrva su posebno pogodna za kampovanje, pri čemu se ističu: Bratanov Del, Dugi Del, Pejčinov Klad i Zanoga. Vlasinsko jezero je nastalo je izgradnjom brane i akumulacije na mestu isticanja reke Vlasine iz Vlasinske tresave, a za potrebe hidroelektrane. Punjenje jezera je počelo 1949. godine, a izgradnja celog sistema i sve četiri hidroelektrane trajala je do 1958. godine. Visina brane je 31 m, dužina brane je 220 m i 5 m širina. Posebnu pažnju turista privlače ostrva Stratorija i Dugi Del, a najzanimljiviji turistički motiv su, svakako, ploveća ostrva sa razvijenom i magičnom vegetacijom, jedinstvena u svetu. Prirodi je bilo potrebno 5 000 godina da stvori naslage treseta, koje su se prilikom punjenja Vlasinskog jezera zauvek odvojile od dna i isplovile na površinu vode. Breze i vrbe koje su se samovoljno nastanile na nekima od njih, služe i kao neka vrsta jedara, pa ova neobična i očaravajuća ostrva pri visokom vodostaju plutaju po jezeru, u zavisnosti od jačine i pravca vetra. Najveće od 30-ak tresetnih ostrva je nazvano Mobi Dik. Najčešće su ostrva dužine od oko 100 metara, dok je Mobi Dik, najveći među njima, dugačak čak 400 i širok od 100 do 200 metara . Debljina treseta je od 30 centimetara do jednog metra. Kao da hodate po najmekšem i najlepšem tepihu – potvrđuju i meštani – a osećaj je čudan, jer koliko god da se trudite, ne možete da zaboravite činjenicu da ispod vas vrebaju jezerske dubine. Nekada su ostrva imala više braće i sestara, od kojih su neka stradala tako što ih je vetar nasukao na obalu i to tako što su nesavesni ribari na njima otvarali okna, pri čemu se gazila vegetacija i seklo šiblje, a neka su iščezla zbog česte promene nivoa vode jezera, koja se kreće i do nestvarnih 15 metara. Tresetna ostrva su stanište rosulje – biljke mesožderke, čiji su omiljeni dezert insekti. Jezero je jedino poznato stanište i maljave breze, barskog ušljivca, kaljužarke, sedmoprsnika i mnogih drugih vrsta biljaka, koje su od svih mesta na planeti izabrale ova ostrva. Jezero je plavo, sa zelenim priobalnim površinama što Vlasini daruje posebne pejzaže. Jezero je pogodno je za najrazličitije aktivnosti, od boravka na vodi, ribolova, organizovanog obilaska jezera, kupanja u letnjim mesecima gde temperatura vode iznosi od 23-26 stepena Celzijusa, u zavisnosti od vremenskih uslova. Jezero je zimi zaleđeno, a debljina leda se kreće od 30cm do jednog metra, pa tako jezero dozvoljava i strastvenim klizačima da uživaju u njemu. Sva godišnja doba imaju posebnu čar i lepotu, tako da nećete pogrešiti kad god se budete odlučili da dođete u posetu. Prelepa i bajkovita priroda, vazduh koji vas prosto tera da ga udahnete punim plućima, neverovatna voda koju biste poželeli da odnesete sa sobom i dobar san koji puni baterije, garantovano će vas oduševiti iznad svih očekivanja. Šta biste još mogli da poželite? Vlasinsko jezero će ispuniti i tu želju, a vi se uverite sami.
Beer fest?
Đerdap
Desnom obalom Dunava, sa površinom od preko 636 km2 , baškari se najveći nacionalni park u Srbiji – Đerdap, koji će svojim klisurama, kanjonima, kotlinama i pećinama izrezbariti svoje ime u vašem srcu.
Više o Đerdapu
Đerdap se prostire od Golubačke tvrđave do antičkog utvrđenja Diana u dužini od 100km. Najmarkantnija crta reljefa i znak raspoznavanja ovog nacionalnog parka je grandiozna Đerdapska klisura, najlepša i najupečatljivija klisura na celom toku Dunava i najduža i najveća klisura probojnica u Evropi. Đerdapsku klisuru čine četiri manje klisure i tri kotline koje se naizmenično smenjuju u dužini od gotovo 100 km, čija lepota i mističnost bi vas očarale. Dubina od 90 m izmerena u jednom od džinovskih lonaca, jedna je od najvećih rečnih dubina na svetu. Lepota Velikog kazana neretko ostavlja upečatljiv utisak na posetioce. Tek ovde se može sagledati u punom sjaju po čemu je Đerdap (Gvozdena vrata) dobio ime. Osim preko 1000 vrsta biljaka, od kojih su brojne veoma retke, brojnih životinjskih vrsta, 4 veličanstvene klisure, 2 kanjona neizrecive lepote, 3 rečne kotline, tajnovite planine Miroč i preko 1000 pećina, Đerdap ima još toga da ponudi. Srednjovekovna tvrđava Golubac, Trajanova tabla koja svedoči o grandioznom poduhvatu Rimljana i arheološko nalazište Lepenski vir samo su deo znamenitosti koje dokazuju kulturološki i istorijski značaj ovog mesta. Ako sve ovo nije dovoljno da vas ubedi da posetite ovaj čuveni nacionalni park, onda zaista trebate da preispitate svoj avanturistički duh i sklonost ka čarima i blagodetima prirode.
Drina?
Niška Banja
Dobro došli u Nišku Banju, banju cara Konstantina i banju srpskih kraljeva. Dobro došli u kraljevstvo vode, zdravlja i lepote, u oazu vazduha i mira. Dobro došli u hram zdravlja!
Više o Niškoj Banji
Niška Banja se nalazi na 10 km od Niša, na putu prema Sofiji. Smeštena je na južnom delu Niške kotline, pod šumovitim Koritnikom, visokim do 808 m, koji je poslednji zapadni ogranak Suve planine. Sa severa, Niška Banja je okružena masivom Svrljiških planina i Svrljiškom klisurom, dok se sa istočne i zapadne strane nalazi otvoren prostor. Na prostorima banje pronađeni su ostaci neolitske civilizacije iz 3 300. godine pre nove ere. Niška Banja je bila blagodetno mesto i lečilište još od antičkog doba, a u samoj banji i danas se nalaze ostaci iz tog perioda – rimsko kupatilo sa dva bazena koja su ukrašena bogatim i prelepim mozaicima.O lekovitosti mineralne vode u Niškoj Banji govori i podatak da je voda iz banje dopremana u terme i bazene u Medijani, luksuznu rezidenciju rimskih careva iz doba Konstantina Velikog. Prirodni lekoviti faktori u banji su: blaga, umereno-kontinentalna klima, termomineralne vode i prirodno mineralno blato. Lekovite vode, koje izviru sa pet mineralnih izvora, pripadaju grupi zemnoalkalnih homeotermi (36-38 stepeni Celzijusa), blago mineralizovanih. Ovo je poznato lečilište, potpuno opremljeno za dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju mnogih bolesti, pre svega reumatskih i kardiovaskularnih oboljenja. Blago mineralizovane termomineralne vode i prirodno mineralno blato – peloid, najveće su bogatstvo ovog mesta. Postoji 5 izvora lekovitih voda – „Glavno vrelo“, „Suva banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“. Dva od ovih 5 izvora (Glavno vrelo i Suva banja), spadaju u topla radioktivna vrela, a Niška Banja je zbog njih ponela titulu najradioktivnijeg srpskog prirodnog lečilišta. Ova dva izvora, razlikuju se po temperaturi i kapacitetu vrela, dok oba izvora izbijaju iz krečnjaka. Pored zdravstvenog, u banji je vrlo razvijen i rekreativni turizam. Posetiocima su dostupni tereni za tenis, košarku, rukomet, mali fudbal, a za one malo hrabrije, tu je i paraglajding. Zbog najpovoljnijih uslova, banja je sve češće i mesto održavanja priprema profesinalnih sportista. Ukoliko ovde dolazite radi odmora, možete uživati i u brojnim izletima i posetama kulturno-istorijskim spomenicima, kao što su Medijana, Niška tvrđava, Ćele-kula, Čegar i drugi. Banja je okružena brojnim prirodnim lepotama, stoga ne smete propustiti ni izlete do Sićevačke klisure – kanjona reke Nišave i Jelašničke klisure, posebnog rezervata prirode. Niška Banja je idealno mesto za sve kojima ne prijaju visoke letnje temperature, za one koji bi u pretoplim letnjim danima rado uživali u šetnji parkovima, za one koji žele predah od svakodnevnih obaveza, za one koji bi posetili i uživali u nekom od mnogobrojnih velnes centara, za one kojima su doktori savetovali odmor u banji, kao i za sportiste i egzibicioniste. Na vama je samo da se odlučite na dolazak u Nišku Banju, a nama dopustite da se postaramo o smeštaju i ispunjenju svih vaših ideja i zamisli.
Đavolja varoš
Figure koje predstavljaju okamenjene svatove, koji su po nagovoru đavola hteli da venčaju brata i sestru, okamenjeni đavoli što su ih nadmudrili đaci u opkladi, ili pak đavoli kojih su se ljudi oslobodili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, u neposrednoj blizini, jedno je sigurno – ni oni najhrabriji neće ostati jaki i prisebni u njihovoj blizini
Više o Đavoljoj varoši
Spomenik prirode “Đavolja Varoš” nalazi se u ataru sela Đake, jugoistočno od Kuršumlije. Nju čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure kao specifični oblici reljefa, koji u prostoru deluju vrlo atraktivno i zastrašujuće, i dva izvora jako kisele vode, sa visokom mineralizacijom. Celokupni fenomen dopunjujen je i okolnim ambijentom, koji oko zemljanih figura deluje surovo i mistično, a u širem okruzenju i čudno umirujuće. Đavolju varoš čine 202 figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m i širine od 0.5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. Rezultat su specifičnog i nemilog erozivnog procesa koji ih je klesao vekovima, pa su se tako: obrazovale se, rasle, menjale, skraćivale, nestajale i ponovo nastajale. Uništavajući šume, čovek je otvorio put razornom dejstvu vode. Vetar, kiša i sunce učinili su ostalo. I pored toga, veliki broj naučnika se slaže da je oblik nekih kupa, kao i činjenica da vrh od 20-30 cm drži težinu od po nekoliko stotina kilograma, u najmanju ruku “čudesno”. Ovaj geomorfoloski fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima – medjutim “kule” u Đavoljoj varoši su većih dimenzija i znatno postojanije, pa je ovo najpoznatiji spomenik prirode ove vrste u Evropi. Deo prirodnog ambijenta su i hladne, takođe malo poznate svetu, mineralne vode. “Đavolja voda” je hladan i ekstremno kiseli (pH 1,5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode), a nalazi se u “Đavoljoj jarugi”. “Crveno (Đavolje) vrelo” je nešto dalje od prvog izvora i bliže ulazu u zaštićeno područje, sa pH vrednošću od 3,5, i sa nizom opštom mineralizacijom (4.372 mg/l vode). Figure ako se duže posmatraju deluju zaista nestvarno. Poseban je doživljaj kada padne noć, i mrak pojača mističnost ovog mesta. Ponekada, kada vetar lagano šeta prostorom između kamenih figura, mogu se žačuti zvuci nalik ispuštanju krika. Ova dva u svetu retka prirodna fenomena „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode, zbog čega se i našla na listi za izbor novih 7 svetskih čuda, novijeg datuma. Ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama, koji se nalaze u bližoj okolini, učiniće da nikada ne zaboravite posetu ovom divnom, i u isto vreme zastrašujućem mestu. Ovo mesto je i glavna tema mnogih legendi – đavolji plan da nagovori svatove da venčaju brata i sestru je pokušala da spreči vila, koja i dan danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. No vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima. Jedna druga legenda kaže da zemljane figure predstavljaju okamenjene đavole, koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, trpeći pri tom razno zlo i nevolje, a kojih su se otarasili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Sv. Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih figura. Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto, pa otuda i verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže na stub, kako bi sa maramicom sve muke i problemi (đavoli) ostali u Đavoljoj Varoši. Maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji. Da li ste dovoljno hrabri da dođete u posetu ovom zagonetnom mestu i sami ispitate sve pomenuto? Ovo mesto će biti pravi test vaše hladnokrvnosti.